Kako je počela škola, počele su i stare obaveze, jedna od njih je naravno i pisanje novih postova... Bilo je ovo dugo i toplo ljeto, puno uživancije, puno izlazaka, sunčanja i naravno mora. Sad kad je svemu došao kraj vrijeme je da se vratim u staru rutinu. A dobro, nije ni to loše, već mi je sve to počelo polako falit. Nakon svih gluposti i svega shvatila sam neke stvari u svom životu, konačno sam neke "sitnice" stavila na svoje mjesto, i nadam se da će mi život bit BAR malo lakši nego prije (kako kažu: "U nadi je spas")...
Bili smo na groblju u utorak, staviti cvijeće i zapaliti svijeće za dragu prijateljicu, koja nažalost više nije s nama, Vivi gdje god bila - znaj da tvoj 3.c misli na tebe... i nakon toga opet sam se zapitala sve i svašta, puno mi je pitanja u glavi, pitanja na koja nikada neću dobiti odgovor... Nakon odlaska na groblje problemi koje imam činili su se punnno manji, ali sam se sjetila ljudi koji mi u životu puno znače, ali jednostavno nisu pored mene, nekima nikada neću moć reći koliko mi nedostaje njihova blizina... uhhh, opet sam postala... nostalgična... bolje da vas pozdravim prije nego postanem pretjerano sentimentalna....
Veliki pozzzzz. svima, a posebno Sari, Majdi, Aniti, Barbari... i svima koji čitaju moje gluposti i komentraju ih...

HEEEEJ LJUDOVVVVVIIIIII=)

Duuugo nisam pisala post, dugo vam nisam puštala komentare... sorry... al sad je došlo lijepo vrijeme... more, sunce, ekipa... ma uživancija... a i kad sam na netu visim na msn-u ili taggedu... pa jednostavno nemam vremena pisat postove i komentare... a čujte ljudi šta da vam kažem... ako me netko treba moj mail je renki_23@hotmail.com....
inače kod mene sve po starom, malnje-više... još par dana i gotova škola.. koliko ja znam sve prolazim... Al onda u petak počinje praksa... a da se to odradi i mogu nastavim ta svojim životom... jeeee.... i tako...
ma sve u svemu uživancija... a isto želim i vama... potrudit ću se da vam, tu-i tamo ostavim koji komentarček i napišem koji postić... pa se čujemoooo.... užžžžživajteeeeee.......
pooooozzzzzz Sari, Majdi, Matei, Aniti, Barbari, i cijeloj ekiiipi... koja me čita i komentira.....

..... možda je došlo vrijeme da napišem novi post...

Dosadno mi je doma, pa mislim da mogu izdvojit malo vramena i napisat koju rečenicu prije nego odem van...
Malo prije sam došla iz škole, nemogu vjerovat još samo mjesec i pol, pa LJETOOOO... uh jedva čekam.... U petak smo trebali imat „Dan škole“ ali kako je padala kiša sve je propalo, je na igralištu nismo mogli bit, a u dvorani smo mogli bit samo sat vremena, pa se ništa ne stigne... pa samo bile u kafiću cijelo jutro...

e da je više takvih dana... mislim sve je bilo ok, osim one kišeeee.... još sam ja specijalka stavila balerinke, možete zamislit na šta je to ličilo, svaka lokva je bila moja...

hlače su mi bile mokre... totalka...

a ma koga briga, kad sam došla doma, okupala sam se i osušila i već je život 3 puta bolji... a pola razreda, njemci, su morali predstavljat školu u turističkoj zajednici, aj nebi jaaaaa... Dobro je da ja idem na ingliš...
Bile smo i kod Anitice u bolnici.... pozzzzzzz jeeeeeee... Rekli su joj da mora ostat 10 dana jer je pokupila onu glupu mononukleozu... jadnaaaa.... Anitek fališ nammmm.... Alli najvažnije da što prije ozdraviš... šaljem ti vejiku pusu...
Prošlu subotu nisam bila vani... nije mi se dalo... svaku subotu isto... pa mi je trebalo malo odmora... al zato ovu... idemmmmmooo svi???? Ja znam da ja idem... Osim ako ne budem išla u Zg... i Sara kakva bijesna Slovenija, ti moraš čuvat kuću.... Majdek idemo?
I tako.... pozzzzz svih.... koji me čitaju i komentiraju.... neznam šta više da vam pišem... s čim da vas više davim... ponestalo mi inspiracije... ali ne brinite „I`ll be back“
Moram ići piplovi... idem vannnnnn

...vi mi uživajte... i čujemo seeeeee....

Evo i mene nakon 100 godina...
Praznici su završili, počela je škola... Za vrijeme praznika nije mi se dalo gubit vrijeme pred kompom, jer je vrijeme bilo suuuupeeeer, pa sam non-stop bila vani...E šta se mora, nije teško... Ali kako je ta uživancija završila, vraćam se ja svom dosadnom školskom životu i pisanju postova... e daaaaa.... Praznici su prebrzo proletili... Još malo pa su ljetni praznici.... Jedva čekammmmm... more, sunce, komadi i ekipa... ma bit će zakon, čim odradimo praksu.. a šta se mora, mora se....
i sorry ljudi što vas nisam komentirala, obećajem da ću vam nadoknadit... samo da uhvatim malo vremena...
U subotu sam bila đir vani sa ekipom... prvo smo bile na utakmici NK Pula:NK Dinamo... i nažalost Pula je izgubila 1:2... bit će bolje drugi put... nadam se.... ...
kako ste vi proveli praznike? Ste se nauživali ili bi, kao ja, jooooooš praznika?
pozzzzz svima... a posebno... Sarici, Majdi, Aniti, Barbari....
i ljudi... nemojte patiti zbog ljubavi... uvijek ima uspona i padova... danas je osmjeh, sutra suze, tako to ide...i ne brinite svi će jednom biti bolje... e to sam ja, genijalka, konačno shvatila... i nadam se da ću se toga pridržavati... jer je život prekratak da stalno patim... ok... sad bi bilo dosta tipkanja... idem papat kolače... mljaccccc.... uživajte ljudi... i čitamo se, čujemo, i vidimo....

Zaplači noćas gitaro jer ljubavi nema više,a duša mi bolno plače jer samo za njega diše.Zaplači noćas gitaro i zaboravi vremena stara,umrla je ljubav jedna i nema više žara.Zaplači noćas gitaro jer on me volio nije, ja sad odlazim daleko da ga zaboravim što prije. Još večeras volim ga ,zato plači još i više,umrla je ljubav jedna i vratiti se neće više.
...I nakon svega ostale su mi samo uspomene i prazne riječi utjehe za slomljeno srce... Rekla sam da neću plakati kada dođe vrijeme za oproštaj... Ali nisam znala da će biti ovako teško......Zbogom....




E pa dragi moji piplovi, evo mene nakon 100 godina, nisam bila u školi jučer i danas, nisam baš najbolje, pa sam našla malo vremena za napisat novi post.... Još dva dana do Anitinog rođendana... ajjjjj idemo na student? Šta ne? Ja idem, a za vas neznam.... Samo molim vas nemojte se ubit ko prošli put... Čitaš MAJDA?!SARA?! e daaaaaa..... Nemogu vjerovat da ću ovo napisat, ali full mi je tapija bez škole... po cijele dane ležim, igram PS2, jedem slatkiše... ma koga ja lažem... Ali bilo bi bolje da me niš ne boli i da se ne rušim non-stop..... a ma... proći će i to jednom, valjda...
Kako ste mi vi ljudi? Još malo pa proljetni praznici.... uhhhhh jedva čekam, da se odmorim od svega... Ja ću MOŽDA kod bake, nisam još sigurna.... di ćete vi? Ma najvažnije da se svi doooobro zabave...
Mislim da ću sutra u školu, pa se ljudi pripremite na psihički napor.... hahahaha...
Neznam šta bi više napisala... srce mi je slomljeno (ali sam odlučila to je to, imat će uvijek dio mog srca, ali možda je vrijeme da krenem dalje.. vidjet ćemo šta nam vrijeme nosi...) a i duša i trbuh me bole, pa idem prije nego se opet raspišem.... Uživajte ljudi u osmjehu, sreći, ljubavi...
Uživajte u životu.... pozzzzz. Sari, Majdi, Aniti, Barbari........ ma pozzzzz svimaaaaa...
kissssssssss
i ljudi... nisam u bedu... samo je došlo vrijeme da otvorim novu stranicu svog života... šta mi vrijeme donese, tako će biti... mislila sam da ću biti bolje, a opet mislila sam da ću možda biti i gore... ovo mi je neka solidna sredina... malo sam "dolje", a malo "gore" i to je to, jer ipak tu su uspomene, pijesme, poruke, osmjeh, pogled, SVE... nemojte brinut... biti ću ja bolje, jednom, samo ću pokušati manje misliti na njega, ali će on UVIJEK biti u mom srcu... to ni ne želim mijenjati... možda jednog dana, a do tada ima vremena... pusa


Kako tužno noćas srce moje plače, duša mi jeca, a oči suze kvase. Kako duša me boli, strijela jada bode, onaj kojeg volim sad od mene ode! Zvijezde su odjednom izgubile svoj sjaj, nebo je sivo, nije više raj. Raj je bio srećo dok postojali smo mi, dok se nisu poput magle raspršili svi sni. Nikad zaboraviti neću tvoje divne oči, čak i da želim, znam da neću moći. Usne sad te žele, ruke tebe traže, poludjet ću zbog tebe, moj slatki vraže!!

Evo nakon točno mjesec dana, evo mene.... Imala sam problema sa kompom, pa se nisam mogla češće javljati, komentirati vas i sve što ide uz to.... Sad je bolje (nadam se).... Prvo želim svim curama ženama - želim čestitati DAN ŽENA!!!! juuuuupiiiiii.... ;))))) puno ljubavi, sreće, zdravlja, ruža (i tako dalje...)....
I ljudi moji kako ste mi?? Kako kljubav, život? Meni život nije tako loše, a ljubav, mmmmm ŠTA JE TO?? A ma.. bit će bolje, možda ne danas-sutra, ali jednog dana siiiguuurnoo hoće... Ne želim se zamarati sa tugom i tome sličnim... Njega još uvijek volim, i još ću ga duuuuugo voljeti....

Danas nas je profesorica, na hrvatskom, pitala dali vjerujemo u sudbinu... I sad sam baš malo razmišljala o tome... Ja vjerujem u sudbinu, mislim da se sve događa s nekim razlogom,ali isto tako vjerujem da je svaki čovjek kovač vlastite sreće.... Nekako mi je lakše neke probleme preboljeti kad mislim da je tako moralo biti... a možda je to glupo, ali ne želim se zamarati sa onim glupostima ŠTA BI BILO, DA JE BILO ovako, onako.... a ma.... svi već znaju kako sam ja čudna biljka...
Mislim da se vidi da nemam pojma o čemu bi pisala....
Big pozdraf mojim frendicama, koje su uvijek uz mene... Mojoj Sarici - koja je konačno riješila probleme s kompom, pa može na net....
Pozdrav Majdi, Aniti, Matei, Barbari, Danieli........ i svima ostalima....
kisssssss people;))))))))

Kažu da bi bilo vrijeme da napišem novi post.... ok, ok ljudi.... evo....
Prošao mi je rođendan, osjećam se tako umorno, ali kako kažu, to dođe s godinama.... No šalu na stranu...
Čitala sam danas dosta postova, i vidim da ima blogera koji pišu o sretnim ljubavima i svemu sličnom tome, ali nažalost takvih je jakoooo malo, a jakoooo ih puno piše o nasretnim ljubavima, slomljenim srcima i ljudima koji su ih razočarali...
Kada bi i sebe morala razvrstati u jednu od te dvije skupine, mislim da malo više pripadam drugoj skupini.... Je da sam možda malo više tužna i razočarana, ali znam ljudi i ja biti sretna i iskreno nasmijana... Prvi put u postu spominjem svoj "ljubavni" život.... a čujte, šta se mora - nije teško... Inače, nisam osoba koja lako pokazuje svoje osjećaje i jako malo ljudi zna tko se krije iz mog osmjeha, malotko poznaje pravu mene... Obožavam glazbu, ekipu, dečke, buraza, sretne prijatelje.... obožaaaaavam nogomet... ali imam jedan big problem... Ja sam vam ljudi emocionalni invalid - znam ja ljude voliti (jooooj koliko ja ljudi volim, brdooooooooo) ali teško pokazujem svoje osjećaje (mislim ne volim da ljudi vide da i ja znam plakat).... Kako ja obožavam rješavat nerješive probleme.... počinjem tipkat rečenice...


... slušam sve one priče o ne preboljenim ljubavima, parovima koji se svađaju - i u tom trenutku svi mi mislimo kako je sve propalo, kako je sve jadno... a koliko se nas zapravo sjetilo tada svih onih sretnih trenutaka.... ljudi moji i tuga je dio života koliko god se mi trudili pobjeći od nje, ona nas prati, i nema smisla bježati, jer prije ili poslije će te stići... A i kao je rekao Ivo Andrić "Što ne boli, to nije život, Što ne prolazi - to nije sreća"... shvatila sam da sam puno jača nego sam mislila ja se ne predajem.... Jer time neću ništa postići... jer ne kažu uzalud za "poslije kiše uvijek dolazi sunce"... mene su do sada razočarali mnogi ljudi, i svaki puta kad nekome povjerujem i poklonim povjerenje, ja se opečem... ali ja se ne predajem i ne očajavam... znam da uvijek ima dobrih i loših ljudi... tako da... nemojte ni vi bit u bedu...
Jao baš sam se raspisala... Mislim, bio je red da i ja napišem koju rečenicu o ljubavi u mom životu... a doći će bolja vremena... duboko vjerujem u to... e dragi moji piplovi, vi koji ovo čitate... znajte da će danas biti užasno - ali sutra je novi dan... poslije kiše uvijek dođe sunce... zato se ne predajte... već osmjeh na lice i u nove pobjede... Ako mogu ja... može svatko... Šaljem vam svima veliki pozdrav i poljubac....
Opa ovo i nije bilo tako teško....



sorry ljudi zbog duuuugog i glupog posta... ali nisam znala o čemu pisati, nego o onome što me muči.... kisssssssssssssss
P.S. bilo je tu još teksta, ali sam zbog nekih ljudi morala izbrisati... A ma.... kisss

Prvo da se malo hvalim, piplovi ja vam imam 16 godinaaaaaa.... jeeeeeeeee..... Jučer nisam stigla napisat novi post (bio mi je rođendan, pa nisam stigla....) tako da moram danas napisat koju rečenicu... drugo, tnx svim ljudima koji su se sjetili mog rođendana (HVAJAAAAA) i svima onima koji su mi taj dan uljepšali svojim željama, čestitkama ili samo svojom pojavom (ljudi najbolji steeeeee...)... A najveće hvala mojim suuuuuuper frendicama MAJDI, MATEI I ANITI što me podnose 7sati dnevno (a vjerujte mi to NIJE lako) , mislim da je sve u životu lakše kad imaš dobru ekipu, prave prijatelje oko sebe, i zato najveći pozdrav šaljem mojoj Sarici, mojoj beeeest freeendici, s kojom sam proživjela puno sretnih i tužnih trenutaka, uvijek je bila uz mene, a nadam se da sam i ja bila uz nju, i malena, još sam tu.....
danas ću napisat malo duži post, čini mi se...
u subotu sam bila na praksi u hotelu, digla sam se u 7h (u subotuuuuuu), i tako dogovorimo se Majda i ja idemo nas dvije skupa, pa nas možda stave zajedno (uživancija....) ali naravno, ništa od toga.... ja na jednu, ona na drugu stranu... i mislim ja tako život nemože bit gori (malo dramatiziram) kad Majda na katu sa NOGOMETAŠIMA (mmmmmm dobri, dobri...) a ja.... s ATLETIČARIMA (koji su btw KLINCI - dečki, mršavi...i da ne nabrajam dalje....) poslije sam i ja upoznala nogometaše.... ajmeeeeeeeeee koji glas, stas, ma no comment.... bila na utakmici moje PULEEEEEE (ali, prvi puta u životu, nisam navijala za njih nego za FC VOJVODINU (komade iz hotela) ipak su nas oni zvali na utakmicu, pa sam morala biti pristojna (a i bili su komadi).....i uglavnom Vojvodina pobjedi, sretna sam, al i tužna, jer ipak PULA je PULA.... i još da mi bude teže, stajala sam odmah pored klupe domaćih (onako igrači koji su mi zakooooon, stoje metar od mene, a ja navijam za goste... boli me duša zbog te izdaje)..... ali preboljet ću ja to....
i malo slikica... imam ih još puno... stavit ću ih (jednog lijepog dana) još...



i tako.... neznam šta više da kažem (napišem) osim da.... vas sve puuuuuunoooooo pozdravljam.... ljudi moji čitamo se.... vidimo se..... uživajteeeeeee... kissssssssss
e daaaa.... janebi bila ja da u post ne stavim song.... ovo je za mene......

Možda bi bilo vrijeme da napišem novi post.... hmmmm... nije da mi se baš posebno da, al ajde....
Kao što svi NAŽALOST znamo počela je škola... Prvi dan je prošao više-manje ok... ali da ne pišem o tome, bacit ću se u bed, nema više spavanja do 11h.... MAAAAAMAAAAAA..... To mi definitivno najteže pada.... Rano dizanje iz mog toplog krevetića.... šmrc.... Mislim da me svi razumijete...
A sad stvarno DOSTA o tome.....
Iako sam u Novu godinu ušla katastrofalno loše, ovih ostalih 15-ak dana i nisu bili tako loši, nisu bili niš posebno ali ipak.... Neću se žalit... joooj neznam o čem da pišem... oooohhhh znam, ovo je samo za moju dragu Majdue daaa... MAJDA, kujoooooo nemogu vjerovati da mi nisi slikala GRKEEEEEE.... to ti neću oprostit... ok, hoću, jednog dana.... ali mislim stvarno, to zaboravit, ma neeeeeeee.... sad sam razmislila i jasno mi je zašto si zaboravila, sigurno zbog Marića (aj kako će mene njih dvoje ubit, ako ovo pročitaju, nadajmo se da će u međuvremenu zaboravit slova)..... Za točno 8 dana 6 sati i 55 minuta mi je ROĐENDANNNNNNNNNN..... da se malo pohvalim....
javit ću vam se još... sad mi se više neda tipkat... kao i uvijek moram pozdrafit svoje frendice.... ZDRAVoooooooooooo......
e daaa... saro ja sam danas trčala, a ti mrkvo???
kisssss people....

Za početak vam svima želim poželjeti sve najbolje u Novoj godini...
Nadam se da ste se svi dobro proveli i da ste se do sad otrijeznili...
Ja nisam baš najbolje ispratila Staru i dočekala Novu godinu (ekipa- koma, muzika - užas, sveukupni dojam - nikad više), ali optimizam me drži, mislim moglo je biti gore, bar su moje cure bile tamo...
Jednostavno se nakon duuugo vremena osjećam nekako ok... Pa kako se i nebi osjećela ok, kad mi u Pulu u DOM SPORTOVA dolaze RUKOMETAŠIIIIII, mi cure NARAVNO idemo, u PRVI RED, 5.1 i 6.1 bit će najbolji početak NOVE GODINE... a upravo mi to treba jer...
Prošla je godina bila godina uspona i padova, suza i osmjeha... Kada pogledam unazad vidim da sam u jednoj godini, 2006-oj prošla kroz puno problema i toliko muke, ali kako kažu: što te ne ubije, te ojača.... A i ta je godina sad iz mene i... nadam se da će ova biti bolja... i to ne samo meni nego svima, ali posebno mojim frendicama, mojoj Sarici i Majdici, mojim caricama....
Saro, želim da znaš da ću i ovu godinu biti uz tebe i pomoći ti koliko mogu, i želim da znaš, šta god i kad god ti treba mala, TU SAM... i želim ti se zahvaliti što si bila uz mene kad sam padala i kad sam se dizala, kraljice da nema tebe dani u školi bi mi bili tapija, nebi se imala s kim tući, nebi imala koga gnjavit i nebi imala kome govorit da je MOJA FRANCUSKA BOLJA!!!!!!
Ma ljudi još jednom... SVIMA SVE NAJBOLJE... Puno sreće, zdravlja i ljubavi, a kad ima toga ostalo će lako doći....

E da... Nakon duuuugo vremena (mama je kriva za sve) odlučila sam napisat noviiiiii post...
Prvo polugodište je završilo, psihički se pripremam za drugo... Ali mi se neda pisat o školi (uništit ću si dan) a i ne samo sebi već svim NORMALNIM ljudima koji ovo čitaju... pa ajmo na neke vedrije teme... npr. NOVA GODINA!!!! Prije tjedan dana nismo imale pojma di ćemo (moje crazy frendice & I) a sam... ponude sa svih strana... nice (nije da se bunimo)... Di ćete vi ljudi za doček? Mi smo se na kraju odlučile za Valturu (detalje neznam, ali se nadam da će biti) najvažnije je da se svi dobro zabave... i tako, nema više inspiracije za pisanje (idem papati i gledat tv)....
tnx na komentarima... pozdrav svima...
i javit ću vam se poslije Nove...
da čestitam i slično (kad već nisam mogla za Božić)

KISSSSS

Nakon dugo vremena sjetila sam se da duuuugo nisam napisala post i komentirala nice ljude... pa kad mi je već doma dosadno (NE UČI MI SE!!!) moram iskoristiti ovu inspiraciju (i dosadu)... Sinoć sam bila vani, i bilo mi je više - manje suuupeeer, nakon jako puno subota udostojila sam se izač iz svoje sobe, ljudi jednostavno sam nakon nekog vremena izgubila volju za izlascima iz kuće navečer i općenito (ona glupiranja i slično, postala su mi naporna) baš sam bila u komi zadnja dva mjeseca, sve mi se nakupilo: škola, dečki, ekipa, i sve ostalo... i nisam mogla naprijed dok nisam sama sa sobom riješila neke stvari... Ali mislim da sam sad bar malo bolje, tj. nadam se da jesam... I tako... A ako nisam bolje - bit ću (samo neznam kada, nadam se uskoro)...Neznam šta više da napišem... Nego, moram pozdraviti moju Slofenkicu, moju Majdicu - Kiflicu, Kuju i Pušku.... i sve ostale ljude koji znaju za ovaj blog... i one koji me poznaju... i... ma svima... kissss
i super songići....
Ceca - Lepi grome moj

Evo mene opet....
Stari blog su mi obrisali, ali ne predajem se ja lako.... pa sam otvorila ovaj ;))))
I tako...
Ma neda mi se sad puno filozofirati.... ma danas sam luuuudaaaa.... nisam spavala 26 sati, zbog mojih "dragih" frendica, luđakinje!!! al sam predobroooo, tako da mi se neda puno pisuckat... pa se čujemo drugi dan....
a do tada.... kiss people